Integracija elektronskog poslovanja u sve pore poslovanja je osnov za lakši život privrednika širom sveta. Ovom prilikom prikazaćemo vam na konkretnom primeru kako to izgleda u Brazilu.

Deo I – Otvaranje firme

Preporučena i u 99.99% slučajeva korišćena opcija za otvaranje firme je uz pomoć stručnog računovođe, gde se nakon plaćanja taksi i drugih birokratskih operacija firma otvara nakon oko dve nedelje. Naizgled jednostavno i lepo zvuči. Ako zađemo malo više u detalje videćemo da postoji više vrsta firmi, ali za početak zanimaju nas samo tri:

1. Autonomna firma za delatnost X
2. Jednostavna firma za delatnosti X,Y,Z
3. Firma za delatnosti X,Y,Z

Tip broj 1 je pogodan za sitne zanatlije koji žele samostalno da obavljaju određenu nisko-profitabilnu delatnost. Premda je porez nizak, u većini slučajeva se izbegava ovaj tip zbog velikog broja ograničenja. Takođe, odgovornost je minorna, te velike kompanije ne žele da rade ozbiljne poslove sa tom firmom, a i maksimalna dozvoljena godišnja zarada je relativno mala (na nivou iznad prosečno visoke mesečne plate za godinu dana).

Tipovi 2 i 3 su akcionarska društva, gde je minimalni broj suvlasnika 2, a minimalni odnos vlasništva 99:1. U oba slučaja porez je obračunat prema tabeli poreza iz delatnosti koja su navedena u registru, kao i na osnovu izdatog računa za određenu delatnost. Visina poreske stope je malo drugačija, ali su i mogućnosti drugačije.

Za firmu tipa 2 porez iznosi od 6% do 8%, s tim što je maksimalna zarada na godišnjem nivou R$240.000 tj. 110.000 €. Ukoliko firma premaši taj iznos, automatski se smešta u tip 3, i nije moguć povratak na tip 2. Tip 3 ima znatno veće poreske stope, koje variraju od 15% do 35%, ali i nema nikakva ograničenja što se tiče zarade, broja zaposlenih i drugih.

Pošto su tipovi 2 i 3 najčešći, bavićemo se samo njima. (Napomena: valuta u Brazilu je „Real“ – interna oznaka je R$, internacionalna BRL, a za 1 € možete dobiti oko 2.2 BRL – sa konstantnim variranjem, zavisno od tržišta).

Procedura za otvaranje firme je sledeća:

1. (Šalter 1 od 3) Predaje se ugovor o osnivanju potpisan od strane suvlasnika i dva svedoka u 3 primerka (ili više u zavisnosti od broja suvlasnika), sa overenim potpisima. Ugovor zahteva minimalni osnivački kapital od R$1000. Taj deo je značajan jer su, po zakonu, sva lica u obavezi da stave navedeni iznos na račun firme u roku od godinu dana od registracije, kao i kasnije za podelu profita. Takođe, ugovor mora da sadrži adresu firme koja je validni komercijalni objekat, kao i e-mail odgovornog. Šalterski službenik overava kopije ugovora i zadržava jednu kopiju. Taksa je od R$120 do R$500 u zavisnosti od tipa firme i broja suvlasnika.
2. (Šalter 2 od 3) Nakon roka od 15 radnih dana, često i kraće, dobijate e-mail od poreske službe da vam je firma registrovana. U tom e-mailu dobijate PDF dokumenta na kojem je sve navedeno, kao i matični broj firme. Firma može odmah da počne sa poslovanjem, sa tim da je neophodno da se u roku od 7 dana dokument potpiše i preuzme u poreskoj upravi, gde vam daju i šifru za vaš nalog na sajtu poreske uprave.

Od ovog momenta, plaća se jedna taksa bez obzira da li vam firma posluje sa profitom ili ne, a to je taksa za komercijalno zemljište, koja nije velika, na godišnjem nivou od R$50 do R$300, i koja zavisi od grada/države u kojoj se firma otvara. Matični broj firme je javna informacija i obavezna za poslovanje. On je formata 000.000.000/0000-00 te svako može na sajtu poreske uprave da vidi da li ste dužnik, da li se protiv firme vodi proces i sl.

1. (Šalter 3 od 3) Treći šalter je zapravo banka, jer ste u obavezi da u roku od 15 dana otvorite zaseban račun vaše firme.

U 90% slučajeva, osim šaltera banke, gore navedeni su jedini šalteri koje ćete videti za veka vaše firme, ako poslujete po zakonu. Sve ostalo se događa isključivo u elektronskoj formi.

Deo II – Poslovanje

U Brazilu postoji mnogo različitih načina poslovanja, međutim one se uglavnom odnose na specifične delatnosti, kao što su uvoz-izvoz/internacionalna špedicija, donatorske organizacije, mobilne ambulante itd.

Generalno, prisutna su dva standardna načina poslovanja, i to putem:

1. Izdavanja fiskalnog računa
2. Izdavanja računa za robu/uslugu

Izdavanje fiskalnog računa umnogome je proces sličan onom u Srbiji: u restoranima, prodavnicama itd. za dobijenu robu ili uslugu obavezno dobijate fiskalni isečak. Firme koje posluju po ovom principu u obavezi su da početkom meseca predaju poslovanje za minuli mesec poreskoj upravi, dok izdavaoci računa tipa 2 imaju sopstveni nalog na sajtu poreske uprave i na taj način sami izdaju račune.

Izdavanje računa za robu/uslugu možemo praktično prikazati: uzmimo za primer da firma proizvodi softver za koji naplaćujete korišćenje, održavanje i/ili slično. Na sajtu poreske uprave prijavljujete se na svoj nalog, a jedna od stavki na meniju sajta je „Izdavanje računa“ gde je omogućena registracija firmi sa kojima ova firma posluje, kao i dodavanje novih.

Potom sledi odabir firme kojoj izdajete račun, popunjavanje vrednosti, opisa/kategorije, i eventualno polja za oslobađanje ili povraćaj poreza. Prisetimo se početka i otvaranja firme, gde je bila neophodna registracija e-maila odgovornog. Na taj način, račun se automatski prosleđuje e-mailom odgovornim licima vaše i njihove firme i smatra se da je račun izdat i primljen. Početkom narednog meseca, uz pomoć opcije „Obračunaj porez„, odgovornom licu vaše firme stiže uplatnica u PDF formatu sa popunjenim podacima i barcode-om.

Firme koje rade sa fiskalnim računima imaju sličan princip rada. Male prodavnice imaju samo jednu fiskalnu kasu, dok lanci supermarketa imaju servere, baze podataka i naprednu tehnologiju, međutim suština ostaje ista. Fiskalna kasa/sistem automatski šalje mesečni izveštaj na, za to odredjeni Web servis. Ukoliko firma/prodavnice nisu u mogućnosti da koriste tehnologiju Interneta, obavezan je da podatke na nekom mediju (CD, USB) odnese u najbližu ispostavu poreske uprave u definisanom vremenskom intervalu.

Bez obzira u koju kategoriju kompanija spada, ukoliko imate zaposlene, morate plaćati doprinose. Kompanija/računovođa je u obavezi da ima softver koji će nakon obračuna određenom Web servisu poslati podatke u XML formatu dokumenta, čija je unutrašnja struktura jasno definisana propisom koji je javno dostupan. Naravno, svaki tip obračuna ima svoj format, što je pokriveno softverom. Za praktično sve što je u poslovanju jedne kompanije (koja je u obavezi da komunicira sa državnim organima) potrebno, postoji specificiran Web servis i dokumentacija.

Autor: Emil Beli

Komentari