Sve što ste želeli da znate od carinjenju a niste znali gde da pitate...

1. Šta se smatra pošiljkom nekomercijalnog karaktera koju može primati fizičko lice putem poštanske pošiljke u smislu oslobođenja od plaćanja carine?

Fizička lica su oslobođena od plaćanja uvoznih dažbina na pošiljke male vrednosti koje besplatno primaju od fizičkih lica iz inostranstva, pod uslovom da te pošiljke nisu komercijalne prirode, u ukupnoj vrednosti do 70 evra, u dinarskoj protivvrednosti.

Pošiljka je nekomercijalne prirode, ako:

1) se radi o povremenim pošiljkama,

2) se pošiljka sastoji od robe namenjene isključivo za ličnu upotrebu korisnika povlastice ili članova njegove porodice, koja po svojoj prirodi i količini ne ukazuje da se radi komercijalnoj pošiljci,

3) ne postoji bilo kakva obaveza plaćanja primaoca pošiljke.

2. Može li fizičko lice samo podneti jedinstvenu carinsku ispravu (JCI) carinskom organu ili mora angažovati špeditera?

U Carinskom zakonu deklarant je definisan kao lice koje podnosi deklaraciju u svoje ime ili lice u čije ime se podnosi deklaracija. Istim zakonom je propisano da deklaraciju, sa ispravama potrebnim radi primene propisa kojima je uređen carinski postupak za koji je roba prijavljena, može da podnese svako lice koje je u mogućnosti da dopremi robu carinarnici ili lice koje ono ovlasti. Deklarant mora da ima sedište ili prebivalište u Republici Srbiji, osim lica koje:
1) prijavljuje robu za tranzit ili privremeni uvoz;
2) samo povremeno prijavljuje robu, ako to carinski organ smatra oprav-danim.

Prema tome, Carinski zakon, ni na koji način, ne propisuje obavezno angažovanje špeditera u carinskom postupku.

3. Kako izgleda postupak carinjenja u poštanskom prometu?

Poštanske pošiljke koje se šalju u inostranstvo, a koje sadrže carinsku robu, mogu se predati svakoj pošti.

Pošta kojoj je pošiljka predata upućuje tu pošiljku pošti carinjenja.

Pošta carinjenja podnosi poštanske pošiljke carinarnici na pregled zajedno sa izvoznom deklaracijom i propisanim ispravama. Izvoznu deklaraciju popunjava pošiljalac. Za poštanske pošiljke koje se šalju u inostranstvo carinarnici se sa pošiljkom predaje primerak deklaracije na obrascu CN-23 (akt Svetskog poštanskog saveza).

Poštansku pošiljku koja podleže carinskom pregledu radnik pošte stavlja na uvid ovlašćenom carinskom službeniku koji vrši carinski pregled. Ovlašćeni carinski službenik koji je izvršio carinski pregled paketa potpisuje sprovodnicu i overava je pečatom, a ovlašćeni carinski službenik koji je izvršio carinski pregled pismonosne pošiljke, stavlja svoj potpis na pošiljku i overava ga pečatom.

Po izvršenom pregledu pošiljke koja se šalje u inostranstvo, pošta carinjenja upućuje pošiljku izmeničnoj pošti. Izmenična pošta je pošta koja vrši poslove prispeća i otpreme poštanskih pošiljaka u međunarodnom saobraćaju.

Napomena: Treba imati u vidu čl. 190. i 191. Uredbe o carinski dozvoljenom postupanju s robom, kojima su predviđena pojednostavljenja za poštanski saobraćaj.

4. Koja su sva potrebna dokumenta za carinjenje?

Roba nad kojom treba da se sprovede carinski postupak mora da bude obuhvaćena deklaracijom za taj carinski postupak. Uz deklaraciju treba podneti sve isprave koje su potrebne za primenu propisa kojima je uređen carinski postupak za koji se roba prijavljuje.

Čl. 170 – 173. Uredbe o carinski dozvoljenom postupanju s robom („Službeni glasnik RS”, broj 93/10) propisane su isprave koje se prilažu uz deklaraciju, u zavisnosti od postupka za koji se roba deklariše, tj. u zavisnosti od toga da li se radi o stavljanju robe u slobodan promet, tranzit, neki od carinskih postupaka sa ekonomskim dejstvom ili je, pak, u pitanju postupak izvoza. Međutim, pored isprava navedenih u ovim članovima Uredbe, deklarant može da podnese i druge isprave kojima se potvrđuju podaci iz deklaracije.

5. Kako se određuje carinska vrednost robe?

Postoji šest metoda obračuna carinske vrednosti uvezene robe i carinski organ je obavezan da ih primenjuje po sledećem redosledu:
1) metod transakcijske vrednosti,
2) metod transakcijske vrednosti identične robe,
3) metod transakcijske vrednosti slične robe,
4) metod dedukcije (metod jedinične cene),
5) metod obračunate vrednosti,
6) metod utvrđivanja carinske vrednosti na drugi odgovarajući način.
Osnovni i najvažniji metod, koji se mora primenjivati uvek kada su ispunjeni uslovi propisani za njegovu primenu, zasniva se na transakcijskoj vrednosti robe. Čl. 38 – 57. Carinskog zakona („Službeni glasnik RS”, broj 18/10) sadrže odredbe o određivanju carinske vrednosti robe, a čl. 98 – 131. Uredbe o carinski dozvoljenom postupanju s robom detaljnije su razrađene ove zakonske odredbe.

6. Koji su troškovi carinjenja poštanskih pošiljki, u pogledu carinskih organa?

Carinski organ ne naplaćuje naknadu za obavljanje carinske kontrole, kao i u ostalim slučajevima primene carinskih propisa za vreme redovnog radnog vremena.

Zakonom o republičkim administrativnim taksama („Službeni glasnik RS”, broj 50/11) ukinuta je taksa za prihvatanje poštanske carinske isprave.

Troškovi koji se tiču usluga poštanskih operatera nisu predmet regulisanja carinskih propisa.

7. Koja su prava deklaranta, odnosno uvoznika kod utvrđivanja carinske vrednosti i mogućnost prigovora na utvrđenu carinsku vrednost?

Članom 50. Carinskog zakona predviđena je obaveza carinskog organa da uvoznika, na njegov zahtev, u pisanoj formi obavesti o carinskoj vrednosti koja je utvrđena u skladu sa odredbama zakona, kao i o metodu koji je primenjen prilikom utvrđivanja te vrednosti.

Pri tome, uvoznik ima pravo žalbe na prvostepenu odluku koju u upravnom postupku donese carinarnica (član 12. Carinskog zakona).

8. Kakva je procedura prilikom vraćanja u inostranstvo uvezene robe zbog reklamacije?

Ukoliko uvezena roba nije stavljena u slobodan promet (tj. nisu sprovedene uvozne carinske formalnosti, niti su plaćene uvozne dažbine), onda ona ima status strane robe i može da se ponovo izveze, pri čemu se primenjuju formalnosti za izvoz robe.

Ukoliko je roba bila stavljena u slobodan promet i za nju bio plaćen carinski dug, ta roba se može izvesti iz carinskog područja u redovnom postupku izvoza. Pri tome, može se zahtevati povraćaj carinskog duga, uz ispunjenje uslova iz člana 275. Carinskog zakona.

9. Kakva je razlika u postupku carinjenja običnih poštanskih pošiljki, koje stižu redovnim poštanskim tokom u odnosu na ekspresne pošiljke koje prenose kompanije brze dostave (tzv. kurirske službe)?

Carinski organ može, na zahtev pravnog lica čija je delatnost ekspresni prenos i uručenje poštanskih pošiljaka, odobriti poseban postupak za deklarisanje tih pošiljaka.

Postupak sa ekspresnim pošiljkama je hitan.

Kada su u pitanju ekspresne pošiljke, umesto dokumenata koji se koriste u redovnom poštanskom prometu, operator, tj. lice koje se bavi prenosom i uručenjem ekspresnih pošiljki može carinskom organu da najavi prispeće pošiljki po konsolidovanom (zbirnom) manifestu, radi ubrzanja postupka sa ovim pošiljkama.

Postoji propisan redosled unošenja podataka u manifest, u zavisnosti od vrste pošiljke. Za većinu ovih pošiljki važi pravilo da se puštaju zabeleškom na manifestu, a za neke postoji obaveza podnošenja deklaracije, redovne ili dopunske (čl. 519 – 523. Uredbe o carinski dozvoljenom postupanju s robom).

10. Kako se vrši dokazivanje transakcijske vrednosti robe u poštanskoj pošiljci kada ne postiji račun u papirnom obliku, nego je račun poslat u elektronskoj formi?

Zakonom o elektronskom dokumentu („Službeni glasnik RS”, broj 51/09) propisano je da se elektronskom dokumentu ne može osporiti punovažnost ili dokazna snaga samo zato što je u elektronskom obliku.
Imajući u vidu da je carinskim propisima predviđena mogućnost sprovođenja carinskih formalnosti upotrebom sistema elektronske razmene podataka, to je nesumnjivo da račun poslat u elektronskoj formi predstavlja validan dokument u postupku utvrđivanja carinske vrednosti.

11. Kome mogu da prijavim nekorektan rad carinskih službenika?

Za sve primedbe na rad carinske službe možete se obratiti Odeljenju za unutrašnju kontrolu Uprave carine na sledeći telefon: 011/ 311 73 10 (Radno vreme 8-16 časova) ili na telefon: 066/303-300 ( dostupan 24 časa )

Email : unutrasnja_kontrola@carina.rs

12. Kome da se obratim za informacije o plaćanju carinskog duga i carinskim garancijama Upravi carine?

Za informacije o o plaćanju carinskog duga i carinskim garancijama treba se obratiti Upravi na jedan od sledećih telefona:

Sektor za informacione tehnologije: 011/ 214 38 31
Odeljenje za naplatu prihoda: 011/ 213 62 11-faks

Ili na telefone: 011/ 2015- 866, 011/2015 -868

Email: djukicn@carina.rs; scekiclj@carina.rs

Radno vreme: 8-16 časova

Tekst preuzet sa sajta Ministarstva finansija.

Komentari